www.grad-ruma.net | info-portal Rume

Pre pojave interneta i kablovske televizije, građanin (meštanin) opštine Ruma mogao je da se informiše jedino putem regionalnih novina i lokalnog radija. Danas, kada je tehnologija na svakodnevnom usavršavanju i približavanju prosečnom medijskom konzumentu, u Rumi je i dalje na snazi medijski mrak.

Prve regionalne ozbiljnije novine izašle su 1960. godine i to "Sremske novine". Kao i od samog početka, "Sremske" izlaze svake srede, a u vreme socijalizma u okviru njih su izlazili takozvani radnički podlisci rumskih giganata "Agroruma", "Fabrika obuće Fruška gora" i sl. koje su uglavnom činile novosti iz ovih preduzeća, a manje informacije iz same opštine.

"Sremske novine" su prve novine privatizovane u Vojvodini i srećom, novi vlasnici su ih modernizovali, išli u korak sa tehnologijama, napravili modernu internet prezentaciju i nastavljaju da rade onim tempom kojim su počeli pre više od 50 godina.


Zgrada "Sremskih novina"

Rumski "Radio Srem" krenuo je sa radom deset godina nakon osnivanja "Sremskih novina", 1970 godine, kao prva radio stanica u Rumi. Brzo je "Srem" postao najslušanija stanica u regionu. 2007. godine dolazi do prodaje "Radio Srema" preduzeću "Vulin" za nepunih 150.000 evra. Tu kreće sunovrat omiljene stanice Rumljana. Razne tužbe bivših radnika, otpuštanje "viška" i samovolja novih vlasnika guraju ovu stanicu u potpuno zapeće u i ovako slaboj ponudi izvora informisanja na teritoriji opštine Ruma. Internet prezentacija radija je katastrofalna, ne odajući utisak da se radi uopšte o sajtu jedne medijske kuće.

Što se tiče televizijskih kanala, u ponudi imamo samo privatnu "Sremsku TV". Koliko je Ruma zastupljena na njoj, oni koji je prate, mogu da se uvere.

Svojim štampanim lokalnih medijima Ruma nikada nije obilovala, tako ni sada, gde postoje samo "Rumske novine", koje su rumske samo u nazivu. Ovo "sredstvo informisanja" izlazi jednom mesečno, uredništvo je (opet) u Sremskoj Mitrovici i u njemu uglavnom možete videti iskežena lica lokalnih političara, većinom vladajuće koalicije. Na naslovnoj strani januraskog broja su se čak mogli videti i rezultati ankete, gde se kaže da su "Rumske novine" najčitanije u Rumi, na drugom mestu su "M-novine", majka "Rumskih novina" i na trećem gorepomenute "Sremske novine". Pa, u konkurenciji koje nema, normalno je da će biti i najčitanije.

Pre nekog vremena u Rumi se pojavio RUmagazin, pokušaj "Udruženja za preporod opštine Ruma" u saradnji sa lokalnim pesnicima, piscima i onima koji su imali odvažnosti da kažu neku protiv vlasti. Ubrzo je i RUmagazin nestao, opterećen finansijskim minusom, nezainteresovanošću, neupornošću, ko zna.

Sloboda, nezavisnost i objektivnost u informisanju medija ne postoji, kako u Srbiji, tako ni u Rumi. Čast pojedinim portalima (e-novine, Autonomija, Peščanik), na kojima možete pročitati i neke druge stavove, suprotne svakodnevnim odama Tadiću, Nikoliću, Dačiću i ostaloj "eliti". Ukoliko napišete kontra-dupeuvlakački tekst, proglase vas za lude, nepismene, neškolovane, izdajnike, a ne gine vam ni poneka tužbica za nanesene patnje i duševne boli. O medijskoj hajci da ne govorimo.

Na skorašnjem putovanju u Austriju bio sam gost profesora sa klagenfurtskog Univerziteta Alpen-Adria, gde sam mogao da se uverim kako se građani susednog grada, Villacha, koji je skoro iste veličine kao Ruma, informišu: U Villachu izlaze nedeljne novine koje su BESPLATNE i stižu poštom u SVAKO sanduče! Kvalitet papira i štampe isti kao i "Rumskih", format manji, a sve strane u koloru. Teme o politici, kulturi, zabavi, svačemu, napravljene tako da ima za svakog ponešto. Pametnjakovići će krenuti sa kritikom da se ne može porediti budžet nekog austrijskog grada sa rumskim. Čista budalaština, budžet nema nikakve veze sa tim.

Ono što je neshvatljivo je kako da, posle silnih putovanja po evropskim gradovima, a o trošku rumskih građana, nijedan od svih dosadašnjih lokalnih funkcionera nije doneo bar JEDNU stvar koja će dobro doneti gradu, da se bar malo oseti da ima nade za ovu učmalu sredinu?! Milioni dinara koji se svake godine iz budžeta izdvajaju za sve pomenute privatne novine, televizije i propale radio stanice, bili bi i više nego dovoljni da se naprave ovakve lokalne novine. Ali, opštinari ne haju, ne vole kritiku i netalasanje im je uvek odgovaralo, ko god je sedeo u Gradskoj kući. Princip je "nema hvale, nema ni para".